Želimo uspešno dete? Onda moramo da se oslobodimo ovog straha!

Svi želimo da naša voljena deca postanu pametni, uspešni i cenjeni ljudi. Zar ne?

Da rade dobre poslove koje vole, budu ugledni članovi društva, situirani i nezavisni.

Složićemo se, nije lako. Uverili smo se u to svaki put kada dete ne zapamti naučeno, dobije lošu ocenu, ne želi da pomogne u kući, beži sa časova… Poznato?

Mnogim roditeljima.

deca-vaspitanje-odrastanje-1328585176-42535

Šta radimo pogrešno, a šta to drugi roditelji rade ispravno?

Odgovor se nalazi u najboljim primerima, u radu uspešnih ljudi koji nas svakodnevno oduševljavaju svojim malim i velikim delima. Jedan od njih je svakako naš najbolji teniser svih vremena – Novak Đoković.

Verujem da ne postoji roditelj koji ne bi želelo bar delić ovakvog uspeha za svoje dete. Takođe verujem da mnogi od nas znaju šta su to Novakovi roditelji radili drugačije od većine. Samo što taj razlog suviše često zaboravljamo. Ili ga se bojimo.

Koji je to strah? Čega se to nisu bojali roditelji Novaka Đokovića?

Ako krenemo od činjenice da mozak najviše znanja usvaja u ranom periodu života, a s druge strane da svaki roditelj želi na sve načine zaštiti malo dete od napora bilo koje vrste („Pusti ga, mali je, nek’ se igra…“), onda ne čudi što vrhunski uspeh izostaje.

brothers-reading-stories

Novakovi roditelji očigledno nisu zauzimali taj stav. Bili su potpuno oslobođeni STRAHA OD RANE EDUKACIJE. Upravo suprotno, oni su je podržavali i motivisali. Uvidevši osnovne sposobnosti i interesovanja Novaka kao dečaka od 4 godine, oni su intenzivno radili na osnaživanju tih sposobnosti.

Nisu se plašili:

  • umora deteta od 4 godine nakon napornih treninga
  • da neće imati vremena za neke druge aktivnosti
  • eventualnih loših ocena zbog treninga i takmičenja
  • propuštanja događaja, izlazaka, datuma… zbog treninga i takmičenja
  • roditeljske ljubavi prema sinu koji će biti često odvojen od njih, itd.

 

Probajmo zamisliti da je celokupan početak Novakovog treniranja počeo 4-5 ili više  godina kasnije. Šta bi se do tada sve desilo? Da li bi rezultati rada bili isti? Vrlo je upitno.

Zašto je rana edukacija toliko važna?

Kada pričamo o ranoj edukaciji, moramo zaboraviti sve naše roditeljske želje i nadanja, jer razvoj mozga ne funkcioniše po zakonu tih želja, nego po zakonima prirode.

Biološki gledano, najviše moždanih sinapsi (veza između nervnih ćelija, koje su odgovorne za naše sposobnosti i znanja) nastaju upravo u ranom periodu, do 7 godine života. Njihovo stvaranje je najaktivnije baš tada, ukoliko je stimulisano spoljnim uticajima. Ti uticaji su upravo aktivnosti, zadaci, problemi koje stavljamo pred našu decu.

Što su aktivnosti veće, i razvoj mozga je aktivniji.

Čak i ako se naše dete ne bude bavilo sportom/logičkim zadacima/crtanjem/čitanjem… u budućnosti, kao što se bavi u ranom detinjstvu recimo, njegove razvijene sinapse će sigurno biti od neprocenjive koristi u svakom drugom poslu koji bude obavljalo kao odrasla osoba. Dokazi za ovu tvrdnju su mnogobrojni.

Stoga, nema nikakve bojazni da će RANA EDUKACIJA vašem mališanu biti teret, muka, da će se umoriti, da to nije za malu decu, i slično.

group-of-kids-in-kindergarten

Mnoštvo roditelja se ograđuje od nje uz izgovore da je dete malo, da će učiti kad krene u školu, da deca treba samo da se igraju, da ne treba ništa da rade, da se naprežu i umaraju.

Za to vreme, neki drugi roditelji pred svoju decu stavljaju razne izazove, predstavljaju ih kao igru, a u isto vreme utiču na važne funkcije mozga, koje će kad-tad pokazati svoje rezultate.

Takođe je važno istaći, da deca penjanje na drvo, trenig tenisa, učenje slova ili rešavanje logičkih zadačića… doživljavaju kao igru. Roditelji su ti koji u njihov život donose termin „učenje“, i bez uticaja sredine deca ne bi nikada stekla averziju prema njemu.

Probajte na tren da razmišljate kao dete, i svi strahovi vezani za ranu edukaciju će nestati. Setite se uvek značaja svakog vida stimulacije rada mozga, i izazovi koje stavljate pred vaše dete postaće, na duge staze, vrlo korisna igra.

Autor teksta: Jelena Kovinčić, diplomirani vaspitač, urednica bloga www.maminoblago.com

Like it? Share it!