Kako umetnost i igra mogu da učine čuda za razvoj Vašeg deteta

Kačenje crteža Vašeg deteta na vrata frižidera je jedna od istinskih radosti ranog roditeljstva.

Ipak, kada Vam sledeći put vaš miniijaturni Pikaso uruči neki crtež, kolaž ili svemirski brod od plastelina, zastanite malo da razmislite o radu koji je uložen u njegovo stvaranje.

032-edit3

Kada su u pitanju umetničke kreacije Vašeg deteta, nije dovoljno da se posmatra samo finalni proizvod. Ono što ovom radu daje pravi smisao je upravo kreativni proces, pri čemu ne mislimo samo na veštinu crtanja i umetničke sposobnosti deteta. Umetničke aktivnosti mogu da pomognu u najširem smislu, od stimulisanja čula i sticanja samopouzdanja, do razvoja socijalnih sposobnosti, kao i sposobnosti za  rešavanje problema.

„Istraživanje vizuelnih umetnosti je sastavni deo procesa učenja kod deteta i od ključne je važnosti za njegov sveobuhvatni razvoj,” kaže Hilari Merta, direktor predškolske ustanove u Lidsu.

Merta i njen tim su usvojili čitav niz principa filozofije progresivnog učenja u čijoj su osnovi kreativni projekti – sa fokusom na učenju baziranom na iskustvenom doživljaju, i uverenju da se deci moraju ostaviti neograničene mogućnosti u traženju načina da izraze sebe.

„Naš prisutup se zasniva na otvaranju mogućnosti za istraživanjem i usavršavanjem umetničkih sposobnosti, odnosno podsticanjem osećaja za umetnost i estetiku. Deci su na raspolaganju raznovrsni materijali i tehnike,  uz podsticaj da donose samostalne odluke i sami biraju koje će materijale koristiti i kako će predstaviti svoje ideje,” objašnjava Merta.

Making-instruments

“Deca najpre uživaju u čulnoj dimenziji procesa, i dok postepeno uspostavljaju fizičku kontrolu nad materijalima, ispunjava ih bezgranično osećanje zadovoljstva i nadmoćnosti.  Dok rastu i razvijaju se, u njihovim kompozicijama počinju da se pojavljuju simboli stvarnih događaja, ljudi i osećanja, čime razvijaju osnove za kasnije ovladavanje veštinom pisanja.”

Sara Kresol, osnivač Kreativne stanice – nacionalne mreže umetničkih i kreativnih radionica za bebe, decu i predškolce u Velikoj Britaniji, takođe je zagovornik metoda progresivnog učenja koje koristi u stvaranju jedinstvenog pristupa umetničkim aktivnostima dece.

„Jedna od mnogih prednosti umetnosti leži u tome što se ona može primeniti za stimulisanje čula i podsticanje prirodne radoznalosti  dece,“ kaže Kresol. “Ona omogućuje detetu da kreira sopstveni put u istraživanju ideja i koncepata, kao na primer kada otkriva efekte mešanja boja, kombinacije oblika ili razlike između hrapavih i glatkih površina. Deca otkrivaju radeći stvari, što podrazumeva spoznaju šta nije moguće uraditi (kao na primer staviti  lepljivu traku preko vlažne površine crteža), kao i spoznaju šta je moguće.”

U savremenom svetu, kada obrazovanjem sve više dominiraju tabele na kojima se porede ocene i akademski učinak, umetnost predstavlja jednu od poslednjih oblasti gde je deci dopušteno da istinski  isražuju i donose samostalne odluke.

„Ako decu ne naučimo ničemu osim pukih informacija, osudili smo ih na neuspeh,“ kaže Kresol. „Moramo usaditi sposobnosti da istražuju ideje i samopouzdanje da eksperimentišu, rešavaju probleme i samostalno  dolaze do rešenja.”

492627333_d1

5 životnih sposobnosti koje deca uče kroz umetnost

Društvene veštine: Deleći materijale i sarađujući na kreativnim projektima, deca uče da sarađuju sa drugima, pregovaraju i rade kao tim.

Kognitivni razvoj:  Umetnost uči decu kako da samostalno  razmišljaju, od ranog  čulnog ispitivanja (osećaj kada se bojicom prelazi preko površine papira, miris boje) i donošenja odluka (šta  prikazati, koje materijale koristiti), do rešavanja problema (kako spojiti dva materijala).

Samo-izražaj: Kao dragoceno sredstvo komunikacije, umetnost  prethodi pisanom i verbalnom izražavanju, omogućujući deci da pripovedaju priče i izraze  svoje misli i osećanja.

Razvoj motornih sposobnosti: Fini pokreti prstiju, šake i zgloba šake koje dete izvodi dok drži bojicu ili četkicu, dok crta, boji ili oblikuje plastelin, pomažu razvoj finih motornih sposobnosti dece, dok se širokim pokretima ruke koje koristi dok slika na štafelaju ili velikom komadu papira položenom na pod razvijaju velike mišićne grupe.

Inventivnost: Ohrabrujući decu da eksperimentišu i upuštaju se u rizike isprobavajući novine u toku samog kreativnog procesa, omoućujemo im da razviju inventivnost, kao apsolutno dragocenu sposobnost za budući život i karijeru.

Izbor umetničkih aktivnosti u kojima dete učestvuje u velikoj meri određuje kvalitet i efekat učenja. Ključ leži u umetničkom postupku sa otvorenim ishodima.

„Izbegavajte nametanje modela ili obrasca koji deca moraju da slede. Onog trenutka kada im pokažemo kako želimo da nešto izgleda,  deca menjaju način razmišljanja i počinju da kopiraju i imitiraju umesto da razmišljaju. Koncept umetnosti zasnovane na procesu ne sadrži planirani proizvod i ne podrazumeva postojanje uzorka koji treba kopirati – naprotiv, ovakav koncept je spontane i otvorene prirode, sa nedefinisanim krajnjim ishodom; njime se deca uče da razmišljaju i veruju sopstvenoj mašti, da koriste sopstvene ideje i da sami rešavaju probleme.

91648-004-CAB013BB

Izvor: huffingtonpost.co.uk

Dopada vam se? Podelite sa prijateljima!