Saveti pedagoga: Šta treba da radimo da bi zaslužili poverenje svog deteta?

Beba od svog rođenja ima beskrajno poverenje u svoje roditelje. Oni zadovoljavaju sve njene potrebe (hranjenje, presvlačenje, maženje…) i najvažnije su osobe u njenom poimanju okoline. Ali, kako odrasta, sve veći broj osoba ulazi u njen život (vršnjaci, babe, dede, vaspitači,  učitelji…), a time se i povećava broj iskustava u socijalnim odnosima. Tada roditeljsko poverenje postaje sve više povezano ne samo sa zadovoljavanjem osnovnih potreba, već i sa načinom komunikacije i razumevanjem. Upravo zato, poverenje između roditelja i deteta se kontinuirano razvija i međusobno zaslužuje.

Poverenje u sebe

Imate li poverenje u sebe kao roditelja? Važno je da budete svesni uticaja svoje uloge kako se i vama, kao i mnogim drugim roditeljima ne bi dogodilo da imate više poverenja u učiteljicu koju ste videli samo na roditeljskim sastancima, nego u sebe ili svoje dete. Nemojte potcenjivati sopstveni uticaj. Jer, koliko je dete iskreno, snalažljivo, sposobno… daleko je veća zasluga i odgovornost vas, roditelja, nego učitelja, vaspitača, pedagoga, vršnjaka…

Poverenje u život

Razmislite, kako ispraćate dete u školu ili vrtić? Da li mu kažete: „Budi dobar“, „Slušaj učiteljicu“, „Pazi se“…? Ovakvim rečenicama, zapravo, poručujete detetu da je svet neko opasno mesto i da je neophodno da ono bude dobro i pažljivo, da je među najvažnijim zadacima dana da sluša učiteljicu… jer će mu se, inače, ko zna šta loše dogoditi. Potpuno drugačije poruke šaljete kada dete ispratite uz „Uživaj u danu“. Istovremeno, ovo govori o vašem poverenju i stavu prema životu, a upravo taj stav se prenosi i na vaše dete.

Zaista, bez obzira što brojnih načina na koji utičemo na dete nismo ni svesni, mi stalno odašiljemo određene poruke poverenja ili nepoverenja. Tako, potreba  za stalnom kontrolom ili proveravanjem, preterano uključivanje i mešanje u njihov život, naše odlučivanje umesto njih… ili, sa druge strane, kada ih podstičemo da budu samostalni, sa nama dele ono što sami procene da je važno, kada smo spremni da ih slušamo bez osuđivanja – jeste odraz našeg nepoverenja ili poverenja u njih.

Poverenje – Šta može RODITELJ da uradi dete da bi zaslužio dečije poverenje?

1. DOBAR START

Podstičite poverenje kod deteta od samog početka. U svakom uzrastu davanje sitnih zadataka je vaša poruka da verujete da ono može da ih obavi. Osim toga, deca se tada osećaju veoma ponosno, jer vide da su vam važna i korisna.

2. UMERENA OČEKIVANJA

Ne preterujte sa očekivanjima. Šta to znači? Na primer, kada pitate decu zašto lažu u vezi ocena oni uglavnom odgovaraju da se nadaju da će ocene popraviti pa da će tek onda reći roditeljima istinu. Oni to čine jer ne žele da povrede i razočaraju svoje roditelje. Ovakvo ponašanje, očigledno, govori da postoji sukob, nesrazmera između očekivanog i postignutog. Preispitajte svoja očekivanja. Poželjno je da budu jedan korak iznad onoga što dete u ovom trenutku može da postigne, odnosno, ono što će postići već u sledećoj fazi razvoja.

3. ODOLITE ŠPIJUNIRANJU

Razumljivo je što su roditelji veoma opterećeni brigom za svoju decu, često uplašeni i zaštitnički orijentisani. Mnogi od njih, prosto ne veruju da je moguće odgajati dete a ne špijunirati ga i ne preturati mu po stvarima. Međutim, špijuniranjem, ulivate veliku dozu nepoverenja u vaš odnos, a to je potpuno suprotno onome što želite da postignete. Uostalom, ako dete samo jednom „uhvati“ majku da čita njegov tajni dnevnik – neće joj lako poverovati i kada ona kaže da to ubuduće neće činiti. Svako špijuniranje, preturanje po stvarima, proveravanje informacija kod detetovih prijatelja, čitanje dnevnika… dete će tumačiti kao izraz nepoverenja a ne kao vašu zabrinutost.

4. NAČIN KOMUNIKACIJE

Kada kažete, na primer: „Ja znam da ćeš ti napisati odličan rad na pismenom zadatku iz srpskog jezika.“ uputili ste lepu, ohrabrujuću poruku, jer ste detetu stavili do znanja da verujete da će ono nešto uspeti dobro da uradi. Međutim, ovakvo obraćanje može biti i veoma obavezujuće. Vi ste iskazali svoje poverenje, ali ste ulili i dozu lične ambicije. Naime, ukoliko ste pogrešili, precenili detetove trenutne sposobnosti i ono ne uradi dobro svoj zadatak, biće mu teško da vam to saopšti jer će se osećati kao da je izigralo vaše poverenje. Zato je daleko konstruktivnije, umesto obavezujućih očekivanja, davati konkretne predloge, na primer: „Ti učini sve što je do tebe, pruži svoj maksimum, a rezultati će sami doći…“

5. LIČNI PRIMER

Pokažite ličnim primerom da i dete u vas može imati poverenja, jer vi ispunjavate ono što ste mu obećali ili ste se dogovorili. Ako mu kažete, na primer, da ćete posle podne otići zajedno u park ili ga odvesti u bioskop, veoma je važno da to i učinite.

Poverenje – Šta treba da uradi DETE da bi zaslužilo naše poverenje?

Odgovor na ovo pitanje je – NIŠTA. Dete ne mora da zasluži naše poverenje, ono ga ima već svojim postojanjem. Ali, šta se dešava kada ne ispuni neki dogovor, prekrši neko obećanje, nešto slaže… tj. kada izneveri naše poverenje?

U svom procesu odrastanja, dete (kao i vi) ima pravo na grešku. Ipak, vi niste u istom položaju. Dete je tek u procesu sticanja iskustava koje ste vi već odavno stekli, a sticanje iskustava podrazumeva i pravljenje brojnih grešaka. Zato, kada napravi grešku koja je “poljuljala” vaš odnos, o tome, najpre razgovarajte. Uslov da istu ili sličnu grešku dete ne ponovi jeste da je razumelo posledice nekog svog postupka, što često nije slučaj. U ovom razgovoru, odvojte taj konkretan postupak od njegove ličnosti, kako bi dete znalo da njegova greška nije uticala na vašu ljubav. Ovaj razgovor treba da obuhvati: njegovo osvešćivanje o sopstvenoj grešci, razumevanje uzročno posledične veze (postupak je uzrok a kako se vi osećate ili nešto drugo što je proizašlo iz tog uzroka su posledice) i dogovor kako će se ubuduće ponašati u nekoj sličnoj situaciji.

 

Autorka teksta – Jelena Holcer, pedagog, direktor Škole za roditelje

Like it? Share it!