Činimo, brinemo, i opet ne valja. Gde grešimo?
Da li se ikada zapitate – šta sve činimo za svoju decu?
Šta je od svega toga potrebno, a u čemu preterujemo?
Zaista – šta sve za decu čine današnji roditelji?
Brojna iskušenja, dileme i razmišljanja pred kojima se nalaze današnji roditelji, vode njihove odluke od krajnosti do krajnosti.
S jedne strane imamo roditelje koji, vođeni snagom beskrajne ljubavi, čine mnogo više nego što je potrebno. Takozvano “helikopter roditeljstvo” podrazumeva činjenja skoro svih poslova i usluga umesto deteta, ne ostavljajući prostora za učenje i sticanje veština u ranom periodu života.
To su roditelji koji hrane dete do pete godine, vezuju pertle do desete, nameštaju krevete i spremaju sobe do punoletstva, itd.
S druge strane imamo roditelje čije se nečinjenje graniči sa blagim zanemarivanjem dece, koja se na teži način nauče raznim životnim lekcijama i veštinama. I ovo je jedna od roditeljskih grešaka, veoma surova i neopravdana, posebno ako imamo u vidu male dečije godine, nespremne za razne izazove ovakvog života.
Deca odrasla u ovakvim porodicama veoma rano nauče da vode računa o sebi, da se snalaze u prodavnici, pri kućnim poslovima, itd.
Ni jedna od ove dve krajnosti nije dobra i korisna za decu.
Roditelji greše i to je činjenica, ali mnogi roditelji su vrlo svesni svojih grešaka, trude se da ih koriguju i da iz njih uče.
Takođe, jako je važno tu grešku priznati i detetu i zajedno sa njim truditi se ispraviti pogrešno. Na taj način učimo decu da niko nije savršen, da su greške ponekad dobre, da nas spajaju i da postajemo jači i bolji kada ih ispravljamo.
U svakodnevnim situacijama koje nas zatiču kao više ili manje spremnog roditelja, da li se ikada pitate:
Zašto toliko brinem?
Da li preterujem sa brigom?
Ko je toliko brinuo o meni?
Jer, ako upitamo današnje roditelje – kako su proveli detinjstvo – velika većina će odgovoriti sledeće: napolju, na drvetu, uz kosarku, na ulici, zaljubljeno, naši roditelji nisu znali gde smo, u parku, nisu me mogli uvući u kuću…
Šta se desilo?
Gde su nestali roditelji koji nisu mogli pronaći svoju decu i uvesti ih na večeru?
Da nisu možda počeli da brinu?
Da nisu možda počeli previše i bez razloga da brinu?
Verujem da se odgovori sami naslućuju i da ih često krijemo od sebe.
Previše brige, pažnje, nadzora i roditeljskog straha, oduzimaju deci ono najlepše – DETINJSTVO. Sa svim jurnjavama po travi, brljanju u blatu, sedenju na ćebetu na travi, komadima namazanog hleba na ulici, improvizovanim igrama i padanjem.
Jer – dobro je i pasti.
Da, odlično je pasti i plakati i imati krastu. Pre svega zbog ispitivanja granica svog tela, balansiranja, koncentracije, razumevanja sredine u kojoj se igra, itd.
Teoriju o “prezaštićivanju” dece svojim stavom podržao je i Ranko Rajović, autor NTC programa i stručnjak za oblast razvoja intelektualnih potencijala dece, koji ističe da je “mudrost roditeljstva naći granicu između zaštićivanja i prezaštićivanja. Ponuditi detetu izazov, ali istovremeno i dovoljno slobode da ima mogućnost da istražuje” – poruka je koju Rajović daje.
Ukoliko se naša zaštita pretvori u “prezaštitu”, ona postaje teret, smetnja, koja se nalazi na krhkim dečijim plećima i sprečavaju njegov nesmetani i prirodni razvoj.
Koje funkcije deteta najpre stradaju usled prezaštićenosti?
Pre svega, to je MOTORIKA.
Ukoliko vašeg mališana štitite od padova, umaranja, prljanja…velika je verovatnoća da će on kasnije prohodati, početi da trči, da samostalno jede i koristi prstiće uopšte.
PREDLOG:
Izbacite iz kuće sva pomagala za odmaranje, hodanje i odmor bebe. Na taj način ćete podsticati njegovo prirodno uspravljanje, puzanje, hvatanje, prohodavanje i trčanje.
Oslobodite bebine nogice nepotrebnih komada obuće i na taj način ćete sprečiti pojavu ravnih stopala. Ne brinite, priroda je bebama namenski podarila deblji sloj masnih naslaga na stopalima, upravo da bi ih zaštitila svih neprijatnosti tokom prohodavanja.
Dajte detetu kašiku i pustite ga da proba da jede bez vaše pomoći. Biće smešno, biće prosuto, biće i nervoze, ali će biti i uspeha, i to za vrlo kratko vreme. Pored tehnike samostalnog hranjenja, dete će naučiti i držanje i baratanje (za taj period života) vrlo važnom alatkom: kašikom.
Ne mislite o garderobi, nameštaju, frizuri, novim patikama, lomljenju ruke ili suzama. Mislite o svim lepim stvarima koje će dete usvojiti, naučiti i usavršiti, ako se bude razvijalo po zakonima prirode, nesmetano i bez nepotrebne, preterane brige njegovih bližnjih.
Pored motorike, usled prezaštićenosti veoma strada i detetov GOVOR.
Roditelji koji su previše brižni, ne ostavljaju mnogo prostora za govor svog deteta. Oni govore umesto njega.
Hoćeš da mama donese medu?
Jesi mislila na Snežanu i sedam patuljaka?
Sada ćemo da idemo u parkić, da se ljuljamo na ljulji i vozimo bicikle.
Da li su vam poznate ovakve rečenice?
Kako bi one trebalo da glase:
Hoćeš da mama donese medu? Šta želiš?
Jesi mislila na Snežanu i sedam patuljaka? Koji crtani da mama pusti?
Sada ćemo da idemo u parkić, da se ljuljamo na ljulji i vozimo bicikle. Šta ćemo da radimo u parkiću?
PREDLOG:
Skratite vaše rečenice. Smanjite broj reči na najmanju moguću meru, uz veći broj upitnih reči: zašto, kako, gde, kada. Smanjite broj izjavnih i povećajte broj upitnih rečenica.
Ne podcenjujte svog malog sagovornika. Kako i Dr Ranko Rajović ukazuje, roditelji često u svom detetu ne vide ravnopravnog sagovornika, ne žele da odgovaraju na dečija “glupa” pitanja i misle da dete ne razume mnoge stvari iz sveta odraslih.
Ali, taj stav je daleko od ispravnog.
Pričajte sa detetom kao da ono sve razume. Na taj način mu dajete na važnosti, podižete njegovo samopouzdanje jer mu dajete osećaj ravnopravnosti sa vama.
Takođe, dete razvija govor, uči i usvaja razne informacije.
Ne podcenjujte govorne sposobnosti. Naši mališani jesu mali, ali je njihova sposobnost govora i komunikacije u ovom periodu vrlo potencijalna. Govorni aparat se razvija samo konstantnom upotrebom, i zato decu treba stalno motivisati da pričaju. Postavljajte pitanja, pokažite interesovanje i pravilan govor neće izostati.
Ne smejte se i ne rugajte se dečijim pogrešno izgovorenim slovima i rečima, jer će se dete u tom slučaju postideti, i više neće hteti da sarađuje na zajedničkom učenju govora.
Takođe, ne ohrabrujte i ne podstičite dečije svesno i namerno maženje i tepanje u govoru. Ukoliko pokazujete konstantan pozitivan ili neutralan stav (smejete se ili ne obraćate pažnju) pri ovoj situaciji, detetu će to biti signal da radi pravu stvar, i govorne greške će postati govorni poremećaji. Ispravljajte, ponavljajte pravilno, budite dosledni.
Pročitajte i Sve što roditelji treba da znaju o pravilnom izražavanju pred decom
Nerazvijena krupna i fina motorika, kao i nerazvijen govor kod dece, prouzrokuju brojne razvojne probleme i smetaju u raznim delovima odrastanja. Problemi kao što su gojaznost, nedostatak mašte i kreativnosti, asocijalizacija, vršnjačko nasilje, i brojni drugi, imaju svoje korene upravo u ova dva razvojna procesa.
Kako odrediti granice i biti dobar roditelj?
Najkraći odgovor na ovo pitanje bi mogao da glasi: ZAJEDNO SA SVOJOM DECOM.
Deca uvek daju signale, pokazuju simptome i stavove kroz razne akcije i reakcije.
Dete pokaže gde je granica.
Da li je to plač, smeh, umor, nervoza, bacanje igračaka, skakanje po krevetu ili maženje s mačkom – roditelju jedino preostaje da prati i prepoznaje dečije potrebe kroz dečije ponašanje.
Svaki početak neprirodnog ponašanja deteta, u stvari je početak granice.
Upravo u tom trenutku, roditelju preostaje preusmeravanje pažnje, vraćanje nazad, edukacija, poklanjanje nežnosti, itd.
Ono što nije korisno za dete, a što mnogi roditelji u tom trenutku rade, jeste – činjenje, briga i zaštita. Ono što smo spomenuli na početku ovog teksta.
Jer, kako kažu i stručnjaci – jedno je pružiti detetu pomoć, a sasvim drugo izvršavati radnje umesto njega.
Bez obzira na činjenicu da žurite, da ste nervozni, da nemate više strpljenja, da vam je žao kada se dete muči, da vas je sramota ljudi oko vas, upamtite sledeće:
“Sve ono što uradite umesto deteta, uradili ste protiv deteta” (U.Petrović).
Pustite ga da proba, da pogreši, da se pomuči, da ponovi, opet da ponovi, proveri, usavrši, i jednoga dana ćete zajedno uživati u brojnim rezultatima uspešnog fizičkog i intelektualnog razvoja.
Izvor: NTC učenje, prerada: Jelena Kovinčić, vaspitač, urednica bloga Mamino blago