JOŠ razloga zašto boravak u prirodi pozitivno utiče na decu
Nije nikakava novost da bi deca trebalo da što više vremena provode napolju – na otvorenom prostoru, na svežem vazduhu, po hladnoći i vrućini, gde će sami odlučiti čime će se igrati… Ali, da li ste znali da postoji poremećaj „manjka prirode” koji se manifestuje kroz niz zdravstvenih problema izazvanih odsustvom boravka u prirodi?
Pročitajte koje sve pozitivne efekte na psiho-fizički razvoj deteta ima boravak van kuće i odsustvo modernih tehnologija.
Deca provode sve više vremena u zatvorenom prostoru.
U poređenju sa svojim bakama i dekama, ili čak roditeljima, koji su većinu svog slobodnog vremena provodili istražujući spoljašnji svet, današnju decu ćete najverovatnije zateći kako se igraju unutar kuće. Video igre, televizija i tableti su zamenili igranje improvizovanim čamčićima u bari, penjanje na drvo i pravljenje dečjih kućica i skrovišta, dok deca sve više vremena provode zatvorena između četiri zida.
Zahvaljujući roditeljskom strahu i smanjenju zelenih površina, vreme koje deca danas provode van kuće obično je isplanirano od strane roditelja. Pored toga što se suštinski razlikuje od spontane igre, igra isplanirana od strane roditelja deci uskraćuje mnoge potencijalne koristi. Iako su obe važne za razvoj deteta, sve je više porodica u kojima deca nemaju dovoljno vremena za neformalnu igru. Štaviše, spontana igra je praktično sasvim zanemarena u svakodnevnici u kojoj se vreme troši na domaće zadatke, okupljanja u različitim klubovima i sekcijama, i sedenje ispred ekrana.
Naučnici su čak iskovali i izraz ‘Poremećaj manjka prirode’ koji sumira čitav niz zdravstvenih problema koje izaziva produženi boravak u zatvorenom prostoru. Za razvoj deteta, slobodna igra je podjednako važna kao i igra na otvorenom prostoru jer – osim jednostavnog zadovojstva i rasterećenja od svakodnevnih obaveza – ona donosi i mnoge društvene, mentalne i fizičke koristi.
Evo dakle pet razloga zbog kojih bi vašem detetu morali da obezbedite dnevnu dozu vremena za nesputanu igru, u širokom prostranstvu koje čeka izvan kuće.
#1: Trošenje viška energije
Provodeći sve manje i manje vremena u pokretu na otvorenom, a sve više i više vremena sedeći ispred ekrana, nije nikakvo čudo da smo suočeni sa pravom epidemijom gojaznosti. Nekvalitetna ishrana, pomanjkanje pravih informacija i nedostatak fizičke aktivnosti dovode do udebljalosti kod velokog broja dece.
Deca moraju da provedu najmanje jedan sat dnevno baveći se intenzivnom fizičkom aktivnošću, što podrazumeva trčanje, penjanje i skakanje. Mnogi roditelji svoju decu šalju na časove sporta, gde je vreme koje deca provedu u aktivnom pokretu često manje od potrebnog (na primer, dešava se da na času gimnastike od 45 minuta vaše dete dobije tek nekih 15 minuta fizičke aktivnosti). Ne propustite da podstičete svoje dete da svakodnevno provodi vreme napolju, gde će dati oduška svojoj energiji.
#2: Velike prednosti za fizičko i emotivno zdravlje
Često nas iznenadi pozitivno dejstvo prirode na naše zdravlje. Ispitivanja su pokazala da provodeći više vremena na otvorenom produžavamo životni vek, ublažavamo simptome depresije i umanjujemo zavisnost od cigareta. Takođe je primećeno da igranje na otvorenom kod dece umanjuje poremećaj hiperaktivnog ponašanja usled pomanjkanja pažnje (Attention Deficit Hyperactivity Disorder, ADHD). Provodeći više vremena na otovorenom takođe ublažavamo stres i anksioznost.
Smatra se da podsticaji kao što su šum vetra u krošnji drveta, dodir peska koji nam curi između prstiju ili toplina sunčevih zraka na goloj koži, izazivaju aktiviranje čula koje podstiče smanjenje nervne napetosti. Pored ovoga, stručnjaci smatraju da boravak na otvorenom pomaže razvoj imuniteta, zahvaljujući faktorima kao što je neizostavni vitamin D.
#3: Povezivanje s prirodom
Ne iznenađuje činjenica da deca koja provode više vremena na otvorenom uspostavljaju snažniju vezu sa prirodom. Boravak u prirodi nam pomaže da shvatimo važnost sveta koji nas okružuje, i često nas podstiče da se sa pažnjom odnosimo prema našoj životnoj sredini. Generacije koje dolaze će po svoj prilici morati da se suoče sa globalnim zagrevanjem i drugim ekstremnim klimatskim promenama, kao i radikalnim izlovom ribe, usled čega će im svakako biti potrebno što više ljudi koji razumeju i vole prirodu, kako bi uspešno zaštitili planetu dok za to još uvek nije prekasno.
#4: Podsticanje razvoja veština i sposobnosti
Kroz spontanu igru, deca stiču različite važne životne veštine. Od sposobnosti rešavanja problema, preko kreativnosti i socijalnih veština, do umešnosti pregovaranja – spontana igra detetu pruža mogunosti da se oproba u čitavom nizu različitih umeća. Igrajući se sa drugima, deca se uče samokontroli i pravilima. Kada se igraju sama, dobijaju slobodu da istražuju i maštaju. Penjanjem na drveće, skakanjem po barama i igranjem jurke, deca uče kako da procene opasnosti u svetu koji ih okružuje.
#5: Podsticanje kreativnosti
Igra na otvorenom podstiče kreativnost, delujući na dete poput neoslikanog platna. Dok je kuća puna igračaka koje može da koristi kad poželi, kao što su plastični mač, kućica za lutke ili plišani medved, napolju će vaše dete morati da se osloni na svoju maštu. Ovde običan prut za til čas postaje čarobni štapić, drška od metle ili teleskop, dok se običan grm sa lakoćom pretvara u savršeno skrovište, pećinu ili kavez. Igra na otvorenom detetu pruža kreativnu slobdu, dopuštajući mu da svoje okruženje oblikuje po sopstvenoj zamisli.
Spontana igra na otvorenom pruža čitav niz prednosti i koristi po zdravlje vašeg deteta, i pospešuje razvoj njegovih društvenih i fizičkih sposobnosti. Čak i samo jedan sat proveden napolju svakoga dana deluje veoma korisno, i zato je neophodno da u dnevnom rasporedu napravimo mesto za boravak na otvorenom. To može biti i odlazak u park nakon završenih časova, večernja šetnja u komšiluku posle večere, ili popodnevna igra jurke u obližnjem šumarku. Postoji mnogo mogućnosti i različitih mesta da se provede vreme izvan kuće, pri čemu ćete i sami osetiti blagodeti druženja sa prirodom.
Izvor: www.bellybelly.com.au