Kako pospešiti razvoj inteligencije kod dece?

Prošlost nam je dala razne teorije na temu razvoja inteligencije kod dece. Dok su jedni govorili da je dete „tabula rasa“ – prazna ploča koju tek treba da ispišemo znanjem, drugi su pak smatrali da je „pamet nasledna“, tj. da se inteligencija nasleđuje i da ništa, ili ništa mnogo ne možemo učiniti po pitanju dečijeg znanja ako njegovi preci nisu bili „pametni“.

Šta je inteligencija i kako se izračunava IQ – pročitajte OVDE.

Brojne naučne analize vođene dugogodišnjim praćenjem, dovode nas do savremenih teorija po kojima inteligencija nije nasledna, nego je nasledan samo potencijal koji se može, ali i ne mora iskoristiti.

Šta da radimo da nam deca budu inteligentna?

RADIMO NA SVOM ZNANJU

I pre nego postanemo roditelji, bilo bi veoma korisno stalno unapređivati svoje znanje, bogatiti svoja iskustva i konstantno usavršavati stečene i sticati nove veštine. Na taj način, ne samo da i sami „postajemo pametniji“, nego i gradimo dobru bazu znanja koju ćemo reflektovati na znanje svoje dece.

Trebalo bi stalno imati na umu da građenjem znanja svog deteta, neposredno utičemo i na znanje svojih unuka, praunuka i svih budućih generacija u porodici.

RAZVOJ INTELIGENCIJE OD PRVOG DANA TRUDNOĆE

Nauka je dokazala da postoje određene namirnice koje je posebno korisno jesti u trudnoći, jer u sebi sadrže supstance korisne za razvoj mozga i inteligencije. To su:

• namirnice bogate Omega 3 masnim kiselinama, neophodne za izgradnju moždane kore – masna morska riba, semenke lana, orasi;
• namirnice bogate folnom kiselinom, veoma važnom za formiranje mozga i kičmene moždine – orašasti plodovi i semenke, zeleno lisnato povrće, sok od pomorandže, grejpfruta, paradajza,  goveđa jetra, mahunarke;
• namirnice bogate holinom, enzimom odgovornim za memoriju – jaja, pileća i goveđa jetra, meso.

RAZVOJ MOZGA OD PRVOG DANA ROĐENJA – ZABORAVITE ROZA SOBU

Ako znamo da se mozak razvija putem čulnih nadražaja i pokreta, onda je logično da od prvog dana treba motivisati bebu na takve postupke.

Ukoliko bebinu sobu okrečite svetlim, pastelnim, onim najnežnijim tonovima roze, plave, žute… boje – beba u takvom enterijeru neće naći izazov za svoje oči i svoju radoznalost. Takva okolina, čije se boje stapaju jedna u drugu, neće pozvati bebu na akciju: na pomeranje očiju, glave, ruku, a kasnije ni nogu.

Izostanak fizičkog dela aktivnosti, automatski dovodi i do izostanka mentalnog dela.

Upravo zato, dobro je i veoma korisno za rani razvoj mozga bebe u njenu sobu uneti kontrastne boje, detalje jakih boja, dezen sa likovima, krupnije motive, i sve ono što vam na prvi pogled deluje upadljivo.

Upravo „upadljivo“ biće za bebu interesantno.

Pozivaće je da ga pogleda i na taj način motivisati njene nervne ćelije da se spajaju i čine neuronsku mrežu, tako važnu i neophodnu za svaki budući intelektualni napredak.

Predlažemo da pročitate tekst BOJE U DEČIJOJ SOBI – MOTOR KOJI POKREĆE MOZAK i detaljnije se upoznate sa ovom temom.

DOZVOLITE BEBI ŠTO VIŠE KRETANJA

Svi razvojni procesi u mozgu povezani su sa kretanjem, tj. aktivnošću naših mišića. Ovo je posebno važno na početku života, u periodu kada se razvijamo kao jedinke. Zato je neophodno dozvoliti detetu da se kreće: da puže, da skače, da se vrti, trči, preskače, itd. Na taj način, ono će razviti krupnu a zatim i finu motoriku i tako graditi svoju neuronsku mrežu – osnovu za intelektualnu nadogradnju.

Koliko je za intelektualni razvoj važna fina motorika – pročitajte OVDE.  

Kretanje nije samo važno zbog motorike deteta i stvaranja sinapsi. Kada se dete kreće, ono doživljava brojna iskustva i uči iz njih: uči o prirodi u kojoj se nalazi, kako da se snađe, kako da ustane kada padne, šta je visoko a šta nisko… kao i bezbroj drugih stvari koje sigurno ne bi iskusilo da sedi ili leži na jednom mestu.

USMERITE PAŽNJU NA RANI RAZVOJ

Ne čekajte školu da biste učili dete brojnim stvarima. Dete „ide u školu“ od momenta kada se rodi, s tim što je vreme do početka prvog razreda jednako važno kao i školski period, kada je učenje u pitanju. Roditelji se često dvoume: da li je rano za učenje ovoga ili onoga? Ne. Naprotiv. Što pre počne, dete će brže i bolje steći određeno znanje ili veštinu.

Rečenica „A šta će učiteljica raditi?“ nije primerena 21. veku u kojem se trudimo da iskoristimo intelektualne potencijale do maksimuma i pripremimo svoje mališane za život prepun izazova koji zahtevaju dosta znanja.

Deca sa kojima je radila Marija Montesori su sa 3 godine nosila velike činije tople supe na sto. Bez prosipanja ili negodovanja. Kako je to moguće? Zato što su mališani ovu veštinu učili od najranijeg perioda, od kada su mogli držati činiju, da bi u uzrastu od 3 godine potpuno ovladali njome. Zamislite vašeg trogodišnjaka da radi ovako nešto. Nije nemoguće, ako se sa učenjem počne rano.

Rani razvoj se odnosi na fizičke i mentalne aktivnosti: što više kretanja i igre koja aktivira razmišljanje. Uz kretanje, fizičke aktivnosti podrazumevaju sve igre u prirodi ili zatvorenom prostoru koje aktiviraju veće grupe mišića, zatim vožnja bicikla, rolera ili bavljenje nekim sportom. Mentalne aktivnosti kod male dece najbolje se pokreću KROZ IGRU sa raznim didaktičkim i edukativnim igračkama, ali i kroz razne „poslove“ koje je dete sposobno da uradi (samostalno jede, obuče se, pokupi igračke, pomaže starijima…).

BIRAJTE IGRAČKE

Ne podstiču razvoj inteligencije sve igračke podjednako. Neke su više usmerene ka razvoju mašte, druge ka razvoju kreativnosti, a neke su posebno korisne za razvoj inteligencije. To su pre svega igračke koje na prvi pogled ne nude mnogo: kocke, kartice, slagalice, logičke igre, lopta. Tajna njihove efikasnosti leži u činjenici da one ne nude direktnu zabavu i rešenje, nego tek povod za dečiju ideju koju treba realizovati. One su vrlo stimulativne, jer podstiču nepreglednu dečiju radoznalost koja je pokretač za sticanje novih znanja.

U praksi to znači da – što je igračka prostija, dete će je više voleti. Dokaz za ovu tvrdnju jesu upravo nabrojane igračke, koje svrstavamo u kategoriju klasičnih. Primer igračke koju uvek spominjemo kao prostu a omiljenu, jeste prazna kartonska kutija. Zato što detetu nudi bezbroj mogućnosti da samostalno kreira svoju igru, bez strogih pravila i ograničenja.

Posebnu pažnju pri izboru igračaka treba posvetiti knjigama i priboru za crtanje i pisanje. Ova edukativna sredstva prevazilaze nivo zabave i igre i spadaju u ozbiljan materijal za razvoj inteligencije i sticanje znanja. Nikada nije rano za knjige i što se ranije predstave detetu, ono će pre zavoleti priče, naučiti da govori, da čita, da se pravilno izražava, da bogati svoj fond reči, da mašta, ali će i usvojiti brojna znanja iz raznih oblasti. Deca koja odmalena zavole knjige, postižu bolje rezultate u školi i lako se privikavaju na učenje školskog gradiva.

BUDITE DOSLEDNI

Mozak je veoma ekonomičan kada su u pitanju informacije koje skladišti. Ukoliko ne koristimo određena usvojena znanja, on će ih jednostavno potisnuti i istaći one kojima se stalno služimo. Zato je veoma važno biti istrajan i bazu dečijeg znanja stalno uvećavati i obogaćivati. Samo intelektualna nadogradnja može očuvati već usvojena znanja.

Ukoliko u nekom momentu prestanemo sa stimulacijom dečijeg znanja, ono neće momentalno nestati, ali će vremenom doći u senku novih informacija koje je dete usvajalo, a koje možda nisu tako korisne za razvoj inteligencije.

Kada dete krene u školu i igru zamene udžbenici i druga nastavna sredstva – videćemo kakvu intelektualnu osnovu smo izgradili. Ona će tada biti na svom prvom testu. Iako je nauka dokazala da se inteligencija najefikasnije stvara do sedme godine života, veoma dobri rezultati se postižu i kod dece do 12. godine.

Međutim, nipošto ne treba odustajati od konstantne intelektualne nadogradnje, jer je ona itekako moguća tokom celog života. U zrelom dobu ona zahteva više truda nego u ranom detinjstvu, ali svakako daje rezultate. Štaviše, postoje i vežbe koje mogu pomoći da se moždane aktivnosti dece i odraslih ubrzaju ili ojačaju. Vežbe su veoma jednostavne i lake, mogu se raditi na bilo kom mestu a prikazane su u videu koji je deo teksta FITNES ZA MOZAK. Pročitajte ga OVDE, probajte vežbe zajedno sa decom i uživajte u zajedničkom osnaživanju inteligencije.

 

 

Autorka – Jelena Kovinčić, vaspitač, urednica bloga Mamino blago

*autorski tekst u vlasništvu Pino brenda, podložan zaštiti autorskih prava uz zabranu korišćenja bez pismene dozvole vlasnika