Više sna – pametnije dete
Zdrav san kao preduslov za mentalni razvoj deteta
Da li raniji odlazak na počinak može da podstakne kreativnost vašeg deteta i razvije njegove sposobnosti rešavanja problema?
Naučna istraživnja fenomena sna idu u prilog ovoj tvrdnji.
Ovde nema mesta sumnji: dobar san je od velike koristi za dete koje raste.
Nastavnici su odavno primetili da odmorna deca imaju više energije i bolju sposobnost držanja pažnje, baš kao što očevi i majke dobro znaju da preskakanje jednog dnevnog odmora sa spavanjem može da dovede do višednevnog poremećaja ustaljenog ritma kod deteta.
Ipak, bezbrižna razdraganost i pitomo raspoloženje su samo početak priče o snu. Svaki put kada ga obuzme san, mozak i telo vašeg deteta stavljaju u pogon složen niz procesa koji pospešuju sposobnost rešavanja problema, kreativnost, pa čak i emocionalnu inteligenciju.
Za početak, dobro prospavana noć povoljno deluje na sposobnost pamćenja, olakšavajući vašem detetu da asimilara nove informacije. Rezultati istraživanja koja je sproveo Odsek za medicinu sna Medicinskog fakulteta na Harvardskom univerzitetu, san ne samo da pomaže čoveku da oformi nova sećanja, već nam takođe pomaže da ovako stečena nova sećanja efikasno uklopimo u postojeću strukturu u našem mozgu. Nećemo pogrešiti ukoliko vreme koje naše dete provede u snu posmatramo kao pripremu za aktivnosi u budnom stanju, neku vrstu generalne probe kostima pred nastup glumca u pozorištu. Vreme provedeno u snu je vreme koje mozak užurbano koristi da ojača veze i izvrši preraspodelu sadržaja u memoriji, kako bi oni bili lakše dostupni kada nastupi trenutak.
Spavanjem do boljih moždanih veza
Prema jednom drugom istraživanju, objavljenom u ‘Zborniku radova Nacionalne akademije nauka’ 2009. godine, došlo se do saznanja o postojanju moguće veze između REM faze sna i procesa stvaranja novih veza u mozgu između prethodno nepovezanih ideja.
Pogledajte i savete dr Ranka Rajovića o razvoju kreativnosti kod dece.
Postoji mogućnost da upravo ove veze igraju ključnu ulogu u razvoju kreativnosti. Prema ovom istraživanju, dok deca spavaju dubokim snom, mozak koristi vreme kada nije zauzet drugim funkcijama kako bi povezao koncepte koje je asimilirao u budnom staju, ispitujući i uspostavljajući veze između naizgled nepovezanih sadržaja. Kao rezultat ovog procesa, deca stiču bolje sposobnosti da se na kreativan način izbore sa problemima, kao i bolje sposobnosti kritičkog i multi-disciplinarnog razmišljanja.
Ovakvu postavku dodatno potvrđuju i rezultati istraživanja na Univerzitetu Notr Dam, koji ukazuju na moguće pozitivno dejstvo sna po razvoj inteligencije i krativnosti, gde vreme provedeno u snu pruža mozgu koji se razvija preko potrebni predah od neprekidnog priliva informacija. Čudo detinjstva nije nikakva novost, ali je mozgu preko potrebno vreme u kome će moći da bez ometanja obradi podatke koje registruje putem čula.
Pogledajte kako naučiti dete šta je mozak i kako funkcioniše.
Nastavnici pogrešno tumače impulsivno ponašanje
U suprotnoj situaciji, nedovoljna količina sna može da dovede do problema u učenju, sa dugoročnim posledicama u razvoju pojedinca. Nacionalna fondacija za istraživanje sna (National Sleep Foundation) došla je do saznanja da nedostatak sna kod dece izaziva smetnje u kontroli impulsivnog ponašanja i izliva emocija na časovima u školi. Ovakvi simptomi se često pogrešno tumače kao poremećaj u sposobnosti usvajanja gradiva, kao što je poremećaj nedostatka pažnje, što vremenom može da dovede do usporavanja napretka deteta u školi.
U jednom eksperimentu za istraživanje sna, grupa dece je tokom jedne sedmice odlazila u krevet kasnije od uobičajenog vremena za počinak. Nakon ovoga su ista deca dobila instrukcije da spavaju najmanje 10 sati svake noći tokom narednih sedam dana. Istovremeno su učitelji, koji nisu bili upoznati sa režimom spavanja dece, prijavili mnogo više problema tokom sedmice u kojoj su deca odlazila kasnije na spavanje.
Bez obzira na to koliko su zaista štetni ili ne, posledice manjka sna mogu biti dugoročne. Nedostatak sna je jedan od najpouzdanijih pokazatelja lošeg postignuća dece i mladih, kako pokazuju statistike američke fondacije za istraživanje sna. Deca koja ne spavaju dovoljno su jednostavno previše iscrpljena da bi se koncentrisala, što dalje vodi ka dobijanju slabih ocena i progresivnog nazadovanja u učenju.
Koliko nam je sna dovoljno?
Iako se odgovori naučnike ovde donekle razlikuju, istraživanja koja je sproveo unvierzitet Notr Dam ukazuju na to da je deci uzrasta 3-5 godina potrebno 11-13 sati noćnog sna, dok se deci školskog uzrasta preporučuje 10-11 sati sna.
Izvor: www.creativechild.com