Koliko vremena (ali stvarno) provodite u igri sa svojim detetom?

Vreme u toku dana, koje istinski posvećujemo svojoj deci, često beležimo vrlo malim brojevima.

Ukoliko ste roditelj koji radi, i sami lako možete izračunati koliko je to ukupno. Dete vidimo  ujutro, pre odlaska u vrtić ili školu, i ponovo tek popodne, nakon 15, 16 ili 17 časova. Od tada, pa do odlaska deteta na spavanje, ukupno imamo u proseku šest sati na raspolaganju.

Ako u tih šest sati uvrstimo i dodatne aktivnosti za dete, onda našoj cifri od zajedničkih šest, moramo oduzeti bar dva sata, koliko traje odlazak na te aktivnosti.

Konačan povratak kući znači opuštanje od vožnje i jurnjave, ali i prepuštanje kućnim obavezama. Kojih nije malo.

Zajednički obroci, spremanje doma kao i svakodnevni poslovi koji su neizbežni u porodici i domaćinstvu, gotovo da nam ne ostavljaju prostora za jednu vrlo važnu obavezu, a to je – IGRA S DECOM.

Saznajte Šta deca primećuju i pamte u vezi roditelja?

Zaista – da li se igrate sa svojom decom?

Da li zajedno sa njima sednete na pod, prospete igračke iz gajbi, raširite bezbroj puzli i krenete u Nedođiju, potpuno prepušteni?

Da li putujete u carstvo malih junaka, krpica i kockica, odvojeni od sata i obaveza, od svega što vam se pre samo par minuta činilo neodložnim?

Ako je odgovor na ova pitanja – DA,  to znači da umete da odolite brdu obaveza koje vrebaju iza svakog ugla kuće, ali i da nađete način da ih odložite i obavite kasnije. Onda kada dete ode na spavanje, kada se vaš partner vrati s posla, kada je vreme za crtać, i u sličnim situacijama.

Ako ne uspevate da se izborite za vreme posvećeno samo zajedničkoj igri s vašim detetom, verovatno se pitate – Kako to uspeti?

Kako da ostavim obaveze i posvetim se dečijim igrama?

Saznajte Kako vaspitati dete sa snažnim karakterom?

Kao i u mnogim drugim situacijama, prvo što je potrebno da bismo se zaista izborili sa vremenom i obavezama je dobra volja i iskrena želja da se uključimo u igru s detetom. Jačina te želje je i ključ vaše odlučnosti da svoje vreme poklonite igri s detetom, umesto poslovima u koje dete nije uključeno.

Često žongliramo sa svojom snagom i mogućnostima, ne bismo li barem započeli brojne poslove, ako već ne stižemo da ih privedemo kraju. Svakoga dana isto ili slično, i onda je logično da se mnogi od nas zapitaju:

Šta je to najmanje važno, što ne moram da uradim baš sad?

Kako da se organizujem da posvetim detetu više vremena?

Koje su to obaveze koje uvek mogu da sačekaju pola sata ili sat?

Univerzalno pravilo je da bi trebalo završiti samo one obaveze koje:

• su vitalno neophodne – kao što je spremanje obroka
• su vrlo bučne – kao što je usisavanje i drugi majstorski/građevinski radovi, koji se moraju završiti pre nego što dođe vreme za večernje rituale i uspavljivanje dece
• moraju zadovoljiti rokove – ukoliko imate posao koji zahteva aktivnosti u vreme kada je dete kod kuće, potrebno je odrediti uvek isto vreme za ove obaveze, kako bi se dete naviklo da mama/tata nisu dostupni u određenim minutima.

 

Pročitajte Šta sve roditelji treba da znaju o pravilnom izražavanju pred decom?

A koji to poslovi mogu i treba da sačekaju, kako biste i vi i vaše dete uživali u zajedničkoj igri?

To su svi oni poslovi koji:

• nemaju određen tajming za obavljanje – brisanje prašine, pranje prozora, pranje i peglanje veša, sklanjanje sitnica…
• koji se uvek mogu obaviti kasnije ili čak i sutradan – sređivanje suđa i kuhinje, kuvanje ručka, pravljenje kolača, skoro svi kućni poslovi…
• koji se obavljaju u tišini i idealni su za večernje sate, kada dete spava – posao na kompjuteru, lična higijena, bavljenje hobijem…

Svi ovi navedeni poslovi su ono što nam svakodnevno stoji na putu da bismo se zaista zaigrali i uživali sa svojom decom. Svi se slažemo da nisu neodložni, da mogu da čekaju i da postoje mnogo važnije stvari od njih. I svi se slažemo da će nam igra s detetom podariti  dragocene i neopisivo vredne momente. Evo malog podsetnika-odgovora na pitanje:

Šta će nam to podariti zajedničko igranje s decom?

Podariće nam uvid u čudesan svet razmišljanja i mašte našeg deteta. Pokazaće nam kako naš mališan misli, šta zna, kako se oseća, koje osobine više ili manje iskazuje, šta želi, šta mora bolje da nauči, i još mnogo veoma korisnih informacija, koje nećemo dobiti nigde drugde ovako lako, kao pri zajedničkom igranju.

Podariće nam zajedničku inspraciju. Igra će, i dete i nas, odvesti do novih aktivnosti koje ćemo zajedno poželeti, i koje ćemo čim pre i ostvariti. A te nove aktivnosti mogu biti ulaznica ka novim saznanjima, učenju novih veština, kao i razvojni put našeg dragog mališana.

Pročitajte i  Vaspitanje kroz igru?

Zabaviće nas. Svet igre je svet zabave, stoga nema šanse da ćemo iz nje izaći namršteni i turobni. Čak naprotiv. Ona će nas osvežiti pozitivnom energijom, pozitivnim mislima i osmesima i retko šta poput nje može učiniti naš dan srećnim. Naravno da tajna te sreće ne leži u igračkama, nego u sreći, osmesima i rečima najdražih, malih partnera za igru.

Obasuće nas ljubavlju. Onom najvećom, koja se budi pri svakom kontaktu s  detetom i koja uvek čeka da bude data. Prepoznaćemo je u svim rečima i pokretima našeg mališana, i učiniti da joj se vraćamo ponovo i ponovo, svakoga dana.

Sasvim dovoljno za sreću i svakodnevno pitanje:

Šta ćemo danas da se igramo?

 

Da li uživate u zajedničkim igrama s vašim mališanom?

Koje su vaše omiljene igre?

 

Autorka teksta: Jelena Kovinčić, vaspitač, urednica bloga Mamino blago

*autorski tekst u vlasništvu Pino brenda, podložan zaštiti autorskih prava uz zabranu korišćenja bez pismene dozvole vlasnika